Trenutak kada izbacite poslednju kesu pšeničnog brašna i kutiju belog šećera iz kuće često prati osećaj blage panike. Kako ću sada zgusnuti čorbu? Od čega da napravim palačinke? Da li je med dozvoljen?
Klasično kuvanje se oslanja na gluten (koji testu daje elastičnost) i šećer (koji daje ukus, boju i teksturu). Kada ih uklonimo, moramo postati mali kuhinjski alhemičari. Dobra vest je da su alternative ne samo zdravije, već često i ukusnije.
Svet bezglutenskih brašna: Nije svako za sve
Najveća greška početnika je pokušaj da pšenično brašno zamene npr. samo pirinčanim brašnom u odnosu 1:1. Rezultat će biti tvrd, suv i mrvljiv. Tajna je u kombinovanju.
1. Brašna od orašastih plodova (Heroji za IR i Keto):
Bademovo brašno: Kralj "Low-Carb" kuhinje. Savršeno za osobe sa insulinskom rezistencijom jer ima malo ugljenih hidrata, a puno zdravih masti. Odlično je za biskvite, mafine i kao poh za meso. Daje vlažnost kolačima.
Kokosovo brašno: Upija tečnost kao sunđer! Koristi se u mnogo manjim količinama (obično 1/4 šolje kokosovog na 1 šolju običnog brašna) i traži više jaja u receptu.
2. Skrobasta brašna (Oprez kod IR!):
Pirinčano, kukuruzno, krompirov skrob: Ova brašna su prirodno bez glutena i odlična su za osobe sa celijakijom. Međutim, ona su čist skrob i brzo podižu šećer u krvi, pa ih osobe sa IR trebaju koristiti umereno.
Tapioka i Arrowroot (Rerni koren): Najbolji prijatelji za zgušnjavanje soseva, čorbi i pudinga. Daju onaj svilenkasti, sjajni izgled bez trunke glutena.
3. "Lepak" koji nedostaje:
Pošto nemamo gluten, treba nam nešto da poveže sastojke. Tu stupaju na scenu psilijum ljuspice (psyllium husk) ili ksantan guma. Samo kašičica ovih sastojaka čini čuda za teksturu bezglutenskog hleba.
Slatko, a bezbedno: Zamene za šećer
Ako imate insulinsku rezistenciju, zaboravite na "prirodne" zamene poput meda, javorovog sirupa, urmi ili kokosovog šećera. Za vaš pankreas, to je i dalje samo šećer.
Ovo su jedine zaista bezbedne opcije koje ne podižu insulin:
Eritritol: Šećerni alkohol koji ima 0 kalorija i glikemijski indeks 0. Izgleda i krcka kao šećer, ali je malo manje sladak (oko 70%). Neki ljudi osete blag "hladan" ukus u ustima.
Stevija: Prirodni zaslađivač bez kalorija. Izuzetno je slatka, pa se koristi u mikroskopskim količinama. Pazite da kupujete čistu steviju, a ne mešavine sa maltodekstrinom!
Monk Fruit (Monahovo voće): Možda najbolja, ali i najskuplja opcija. Nema onaj karakterističan ukus stevije, a potpuno je bezbedan za šećer u krvi.
Savet zlata vredan: Najbolji ukus se dobija mešanjem eritritola i malo stevije – tako se poništavaju mane oba zaslađivača i dobija ukus najsličniji pravom šećeru.
Vaša nova kuhinja nije mesto restrikcija, već novih mogućnosti. Kada jednom probate pohovanu piletinu u bademovom brašnu i parmezanu, ili brauni zaslađen eritritolom koji ne izaziva umor, shvatićete da je ovaj način ishrane zapravo – nadogradnja.
Svidelo ti se? Čitaj dalje: